Srpski književni glasnik

24 Српски Књижевни ГЛАСНИК. забавља, све што је шарено, живописно, — црте и боје, то је оно што је сад почело занимати песнике и читаоце. „Живописан стил“, „полихромија“, завладала је у свима правцима; и не само у песништву, но и у сликарству, и у музици, код Делакрое, импресиониста, Берлиоза, Вагнера. Отуда је, поред осталих узрока, у то време

ушла у књижевност историја, — стари век, средњи век, па чак и преисторијско доба, — и егзотичност, — исток, југ, Азија, и Америка; — јер све је то давало шарену,

живописну грађу, лепе декорације Почеци овога покрета, као и сваког другог, воде се издаље; али је он своју највишу тачку достигао у ово доба, и у лирско га је песништво унео Виктор Хиго, моћан и плодан реформатор. |

Виктор Хиго је — даље — скоро из основа био преобразио и спољашњи песнички облик; у два правца: изменивши песнички речник, то јест обогативши га, и усавршивши технику стиха до виртуозности. У песништво су сад могле ући читаве гомиле живих и сликовитих народних речи, које је класично песништво одбацивало као недовољно отмене. У једној од највиших, безмало узвишеној песми Хередијиној, „Назаретски дрводеља“, употреб· љене су, на пример, речи „тезга“, „ренде“, - длетол о УРА пија“, „стругало“, и друге; и оне се никоме неће учинити прозаичне. У другој једној — једној од најсјајнијих, ако не најсјајнијој — употребљена је реч „јод“, и читајући је, нико се неће сетити хемијске лабораторије или апотеке, но само морске флоре и „сите“ боје „јода“, који грчки значи „боје-као-љубичица“...

Је Из ош Шег пп уепЕ геуодоппајте, Је лаз пп ђоппећ гопее ап меих ФеПоппајге,л

— вели Виктор Хиго у једној од својих познатих песама. Што се стиха и слика тиче, слик постаде „богат“ као да је изишао из Крезове ризнице; а александринац (два-

1 Ја тада дигох буру револуције, — И метнух црвену капу на главу старом речнику.

4 4 5 3 8 а