Srpski književni glasnik

ХОСЕ-МАРИЈА ДЕ ХЕРЕДИЈА. 95

наестосложни стих, најчешћи у француском песништву) престаде бити онај крути и монотони стих који је био дотада. „Га: а:одив“ — вели опет Виктор Хиго у другој једној песми, и у једном стиху у коме је одмах дао и образац таквога „разглављивања“ (правећи у стиху два прелома место једнога у среди) —

Јат амјодце се стапа плал Ф4'аЈехапа пл

Најзад се, под утицајем позитивнога духа и научних метода (који такође у то доба обладаше и у науции у књижевности), осетила потреба, и у песништву, за већом тачношћу, већом правилношћу, за брижљивијом израдом, за већом савесношћу и чистотом у свему, у навођењу историјских појединости и у правилности и чистоти језика. Романописци и песници претворили су се у архес логе, историчаре, језичаре, па и физиологе и природњаке. Флобер је за своју „Саламбо“ прочитао стотину учених књига, и за један једини податак — да не би погрешно унео један кедар у Астартин храм — прочитао је једну стручну књигу од четири стотине страна г-дапато. М писао је по осам дана једну страну „Госпође Бовари“, да би избегао неки незгодан синтактички или стили-

Ке стички обрт. Е ~ | Све те три особине које поменусмо: описна приаи рода песништва, марљивост, и савршенство технике, јавшу љају се на крају развића песничких периода; — узгред буди речено у свима књижевностима, европским, азијским, америчким, — и наравно и у нашој, где су после

Радичевића, Змаја и Јакшића дошли Воислав Илић, Дучић, и Ракић.

Те су три особине и најзначајније особине Хередијина песништва: Хередија је описни песник, учен, „бес прекоран“ песник, и велики виртуоз у стиху. Али је он то, одмах да кажем, у најбољем смислу тих речи. Не "мора сваки песник имати све песничке особине; довољно

1 Ја сам разглавио онај дугачки и дедачки александринац.