Srpski književni glasnik

34 Српски Књижевни Гласник.

јер средњи годишњи прираштај за оне српске и хрватске земље, за које нам је он познат, (а за неке српске земље — за Црну Гору и за оне под Турском — није нам ни познат) износи само 1,29. То ће се јасно видети из података о средњим годишњим прираштајима, које ћемо даље навести. — Други недостатак је код Флорин скога, што се он свуда ослања само на званичне статистике, не водећи рачуна о приватним податцима. А по знато је, да у српским и хрватским земљама под Аустро-· Угарском и под Турском званична статистика нешто хотимично, а нешто нехотично, из неразумевања наших националних односа, редовно показује мањи број Срба и Хрвата него што је у ствари. — Даље, врло велику погрешку има статистика Флоринскога за број Срба у скадарском вилајету, који код њега износи 109.600, а који је куд и камо мањи. — Најзад, имамо права замерити Флоринском, што његова статистика нимало не узима у обзир оправдане претензије српске на део Словена и јужно од косовског вилајета, дакле у битољском и со: лунском вилајету.

Нидерле је много брижљивије од Флоринског израдио свој нови бројни преглед Срба и Хрвата. Он води рачуна о свима приликама и узима у обзир и приватна срачунавања (црквених власти или појединих људи), којима на више места исправља или замењује несумњиво погрешну званичну статистику. Али се Нидерле зауставља на 1900 години, јер за велику већину српских и хрват- · ских земаља статистички и други податци у погледу на вероисповести и народности допиру само до те године. По рачуну Нидерлову имало је 1900 године укупно на свету Срба и Хрвата 8,532.442.

Пошто је Нидерлу измакао мало који од знатни: јих статистичких података из времена, за које он врши срачунавања (1900 године), можемо његову ваљану стати. стику највећим делом и примити. Али неколико бројева у њој ваља исправити на основи новијих, поузданијих бројних података за Србе, а осим тога Нидерлова ста-