Srpski književni glasnik

96 Српски Књижевни Гласник.

је у Србији сасвим незнатан број Срба и Хрвата католичке вере и Срба мухамеданаца. Православни Срби су чинили 92,20% од свеколиког становништва у Србији.“

У времену од 1900 до 1905 године био је општи годишњи прираштај у Србији 1,571%, или у округлом броју 1,579, те је према томе на крају 1905 године могло имати у Србији на 2,480.000 Срба, с врло незнатним изузетком све православних,

Срби под Турском (у Старој Србији у и Маћедонијл). — Познато је, колико су различна мишљења о појмовима : „Стара Србија“ и „Маћедонија“. Да бисмо избегли незгоде, које за собом повлачи употреба тих имена, др: жаћемо се једино административне поделе оних земаља под Турском, у којима живе Срби.

1. Косовски вилајет. За број Срба у овом вилајету имамо најновије и несумњиво за сад најбоље податке у Иванићевој књизи „Маћедонија и Маћедонци“.! Иванић наводи службене податке из архиве рашко-призренскоа митрополије, по којима је у тој митрополији 1900 године имало око 30.000 српских домова са 240.000 душа; у скопској епархији било је по њему (вероватно опет према службеним податцима») те године 10.082 српска патријаршиска дома са 80.656 душа; у велешкој кази такође 1900 године имало је 1638 српских патријаршиских до. мова са 13.000 душа. Укупно, дакле, имало је 1900 године у косовском вилајету 333656 православних Срба патријаршиста.“

"Иван Иванић: ,„Маћедонија п Маћедонци“, Г књ., стр. 301—305.

= Егзархисте у косовском вилајету, ма да је један део од њих по својим етничким особинама неоспорно српске народвости, нисам могао за сад урачунавати у наведени број. Разлог је томе, што се не зна, колико има таквих егзархиста, који су српских етничких 0с0бина. Иванић наводи у косовском вилајету 168.000 душа егзархиста и све их убраја у Србе. Али ће међу њима бити и таквих (особито у близини Бугарске), који су јаким утицајем бугарске пропаганде и школе и услед близине бугарске државе већ у велико посталџ Бугари.