Srpski književni glasnik

Број СРБА И ХРВАТА 41 тамо: 402.088 Грка, 203.301 Бугарин (егзархисти), 17.494 Цинцара и 1.670 хришћанских Цигана, а број свеколиког становништва у солунском вилајету извосио је 1,124.664. — По К'ичову! је 1900 године имало: 454.180 хришћанских Словена (које он све зове „Бугарима“), 153.821 хришћанских Грка, 28.949 Цинцара и 61 хришћански Арбанас, а број свеколиког становништва износи 1,164.539. — По статистици Хилми-паше, јамачно за 1907 годину,“ било је „православних патријаршиста“ (Срба и Грка) · 289.680; „куцовлашких патријаршиста“ (Цинцара) 193.444; „православних егзархиста“ (Бугара) 220.366 и разних других хришћанских секти (католика, унијата итд.) 69.277, а свега становништва 1,307.830 и Поређењем ових статистика запажамо, да се оне врло добро слажу у бројевима за целокупно становни, штво солунског вилајета.“ А то је доказ, да је њихово знатно међусобно разликовање у појединостима резултат хотимичних и нехотичних грешака. Даље за нас највише вреди, што се Николаидесов и Хилми-пашин број за егзархисте (Бугаре) готово сасвим подударају: код првог 203.301 а код другог (осам година доцније) 220.366. Ово нам може помоћи, да изнађемо и број патријаршиста. Код К'нчова имамо до сад најтачнији број хришћанских Словена, и патријаршиста и егзархиста, у солунском вилајету (454.180), и ако од тога броја одузмемо Николаидесов број егзархиста (пошто је он временом најближи томе податку), добићемо као број за патријаршиске Словене или Србе крајем ХЛХ века: (454.180 — 203.301 =) 250.879 или округло 251.000.

Ако хоћемо овај број да доведемо до краја 1905 године, узећемо и за Србе солунског вилајета да им је годишњи прираштај онакав као код Срба у Србији

1 Македонил“, стр. 282.

5

Види Ив. Иванића: „Маћедонија..“ П, 32. 3 И број који Иванић наводи као тачан, 1,219447. сасвим пола ПаЕренра тим податцима.