Srpski književni glasnik

тамошње патријаршиске Словене (и уз њих део мухамеданаца). Овоме јг потребно објашњења.

Пре свега: шо је једини начин, да се бар донекле бројно изразе српска права на део Словена у поменутим вилајетима. Познато је, да сви путници испитивачи истичу и све статистике показују (нека више нека мање), да у тим вилајетима има велики број Словена, који не признају бугарску егзархију и који се не осећају Бугарима. Врло велики део тих Словена осећа се Србима, било из раније било утицајем српске пропаганде, а нема сумње, да може даљим српским утицајем прићи Србима и оста так тих патријаршиских Словена. Као што бива свуда у спорним областима двају суседних а врло блиских народа, тако је и у битољском и солунском вилајету сло:

венско становништво колебљивих националних осећања, кб | и његова народна свест има да се утврди културним утицајима с једне стране српским а с друге стране бугарским. Ово су наравно само спољашњи, више политички, 5 разлози за оправдање наше статистике, и њима се с пра| вом може учинити озбиљна замерка: да међу патријаршиским Словенима има доста таких, који по својим етничким особинама стоје најближе Бугарима, као што

АД

5: и међу егзархистима има опет много њих са претежним Бо. српским етничким обележјем. Заиста је тако, и ја поново Е: наглашавам, да сам свеколике патријаршисте узео као к Србе само за ову прилику, по невољи, да бисмо имали = колико толико бројну представу о значају српских пре-

тензија.

Иначе се ја зацело не мислим позивати само на поменуте политичке разлоге, да бих оправдао, што сам овако поступио, јер ти разлози нису били главни узрок овоме поступку. Главни је узрок сасвим друкчији, много дубљи: он је научни. Етнолошка поређења, која сам до сад чинио радећи своја предавања (о Јужним Словенима) на Универзитгту, дају резултате, који изненађују. Показало се, да међу битољским и солунским Словенима има