Srpski književni glasnik

44 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

делова, који по својим етничким особинама стоје не обично блиско Србима, а особито —- што је и сасвим природно — Србима косовско-призренске и горњо-вардарске (скопско-тетовске) групе. М то вреди не само за њихову духовну и делом материјалну културу него и за душевне, па шта више и за телесне особине. Ово последње не треба потцењивати. Баш зато што би се то могло десити, ја ћу ради боље оцене о вредности теле. сних знакова да поменем овде само два податка. И сами бугарски писци истичу, да је међу битољско солунским Словенима много знатнија брахицефалија него међу Бугарима“ и да су код тих Словена, особито у њиховим западним деловима, многобројни јадрански типови“ А

1 Сваки непристрасни испитивач признаће, да је било поешно, што се до сад у оцењивању ближе или даље сродности ових Словена са Србима односно са Бугарима узимао као готово једино пресудно мерило: њихов говор. Та само једна ешничка особина разуме се да не може бити довољан критерпиум, кад су у питању овако блиско сродне етничке групе, међу којима постоје још и велике мешавине и прелази. Ту треба узети у оцену скуп свију ешничтитш знакова, па брижљивим поређењем пресуђивати, јер само сви они заједно представљају оно што неку народну групу чини засебном целином.

Да је ово утврђивање етничких сродности веома тежак посао, то је јасно по себи. А куд и камо је тежи тај посао, кад имамо пред собом онакву етнолошку грађу, какву дају досадашњи бугареки и српски извори, грађу која великом већином не одговара научним захтевима и која је много пута сумњива... Само врло пажљивим истраживањем и поређењем може стручњак изнаћи у тој грађи по које драгоцено зрнце. Очекивати је, да ће се кадгод приступити правом научном и потпуно непристрасном етнолошком проучавању битољеких и солунских Словена.

2 Пу. 8. Улагејј (Че Зоћа): „Сопбтићол а Гебаде апћгоројоотдие дез Вшсатез“. Стр, 452. –—- М. Ј. Петет : „Без Вшсагез еђ јег Маседотепз. Хоје сотртетепбате а Та соттимеабоп аи От. Ху абе[!“. Стр. 462 и 463. — И Ватев и Деникер на основи Ватевљевих мерења, нарочито истичу ту брахицефалију, која је све већа, шт,) се иде више на запад.

8 К'нчов у својој „Македонији“ (стр. 32) сасвим тачно описује тај тип пи наглашава његово често јављање. Ово су тачно преведене