Srpski književni glasnik

678 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

„О мајко, мајко, света је пакостан „„Кивота је мајко врло жалосшан,...

„О мајко, мајко! о мила сене! „Од кад те мајко нисам видео, „Никаква добра нисам видео...

Из чега остаје као једина утеха, кад никакве друге нема, што бар материнске љубави још има у свету.

Многи не само песници и књижевници, већ и мудраци и практичари, описивали су свет и живот, као поприште вечите борбе, борбе неминовне и немилосрдне, од које ништа живо не може избећи.

Стару римску изреку: „човек је човеку курјак“ усвојили су и неки философи новога века, који су, на супрот Русовљевој претпоставци о првобитном блаженству, претпостављали да је природно стање „рат свију против свих“.: За њима су дошли и научењаци да претпоставку о свеопштој узајамној борби у природи и у људском друштву освештају као научну истину, као несумњиви природни закон.

Најизразитији и најпознатији представник овакве науке јесте енглески економист Малтус. Његов тобожњи закон гласи овако: људи се намножавају у геометријској сразмери, а средства за њихово издржавање у аритметичној. По томе, вели он, за великом природном трпезом није постављено за све, те се јавља борба за место, у којој природа уклања оне који су сувишни на земљи, а боље и подобније пробира. То правило, тврди Малтус, вреди и за све живе створове, који „сви имају сталну тежњу да умноже свој род више но што допушта количина хране на њиховом располагању. Природа је издашном руком распрострла клице биља и животиња, али је била економна у месту и храни“.

Дарвин је прихватио ову Малтусову теорију; применио је на цело царство животиња и биља и по-

1 Види на примери Х. Хефдинг: „Уџбеник историје новије философије“, страна 61, 62. Карловци, 1910.“