Srpski književni glasnik

БОРБА ЗА ЖИВОТ И УЗАЈАМНОСТ КОД ЖИВОТИЊА. 679

и

ставио „борбу за живот“ (5 исоје [ог Ше) као неминовни природни закон, по коме све што је слабије мора пропасти пред јачим. „Та борба се — вели Дарвин мора заврћи или између јединака исте феле, или између јединака разних фела; или је најзад борба с физичним условима за живот“.

„Борба ће свакојако најжешћа бити међу јединкама исте феле, јер оне живе на истој области, хране се истом храном и изложене су истим опасностима. Код вариетета исте феле борба ће, у опште, бити готово тако исто жестока... („Постанак фела“, страна 66 и страна 102).

За први део ове поставке, то јест за борбу међ јединкама исте феле, Дарвин није навео примера; а за други део, то јест за борбу међ вариететима једне исте феле, навео их је само пет; „само“ велим за то, што Дарвин иначе за све своје поставке наводи изобиље примера.

Можда ће вас интересовати да чујете који су поинменично Дарвинови докази да је најжешћа борба за опстанак међу вариететима једне исте феле, у којој су борби једне животиње побеђене па уступиле места другима. Ево тих примера. У Северној Америци једна фела ласте распрострла се „на рачун“ друге феле. У Шкотској дрозд-имелаш потиснуо је дрозда-певача. У Европи се распространили вугасти пацови, а умањили се црни пацови. — У Русији је мала, азијска буба шваба „разјурила“ своју већу својту. — У Аустралији пчела дошљакиња која се роји, заузима место домаће мале пчеле без жаоке („Постанак фела“, страна 103, 104).

Међутим се утврдило да дроздови имелаши не шкоде певачима; а црнога пацова највише тамани човек, јер станује под патосом по кућама, шталама, шупама, док се мургасти пацов вула по каналима, помијарама, где је човеку мање доступан, и тако даље. Па и сам Дарвин признаје да чи у ком случају не можемо прецизно рећи зашто би једна фела животиња победила другу.

Дарвиново је битно уверење: да сваки живи