Srpski književni glasnik

ЗАГРЕБАЧКА ПИСМА.

П

У посљедње је вријеме, код нас већ неколико пута догодило, те су писци морали доћи пред суд, и то не у политичким стварима, него ради чланака посвема другачије нарави. Тако је минуле године сједио на оптуженичкој клупи један глазбени критичар, јер је у полемици са својим другом пошао мало предалеко. Рекао му је, да је крао, да ништа не разумије о глазби и слично. На суду се показало, да је овај куражни критичар и сам позајмљивао грађу за своје критике, да је био преод. више нагао у суђењу својега колеге, и тако даље. Ја нисам тачно пратио расправу, тек ми се чини, да је оптужени био и осуђен. Други пут је једно академско, ђачко друштво позвало пред суд друго академско ђачко друштво — случајно младе клерикалце — ради неких потвора и надобудна чета морала је признати: да је веома нечасно клеветала, да се није ни мало часно и кршћански понијела спрам своје браће, и би — одсуђена! Трећи пут је требао да одговара пред судом писац једне слободоумне брошуре ради њенога садржаја, али, чини ми се, још није дошло до расправе.

Не знам је ли и прије било такових случајева, тек као да је ово повлачење писца пред редовити суд ради прекршаја овакове нарави прилично према духу времена. Часни судови, што их имаду још и данас сва друштва, као да нијесу у великој цијени. Или људи-гријешници не имаду довољно стрпљивости, да сачекају пресуду