Srpski književni glasnik

АЛИМПИЈЕ ВАСИЉЕВИЋ. (Крај).

На прагу рата Српско-Турског Кнез је, у априлу 1876 године, поново поверио састав кабинета Сшевчи Михаиловићу. У тај такозвани „акциони кабинет“ ушли су ранији кабинетски другови Стевчини, па и Алимпије Васиљевић; а само је звање министра финансија било поверено мени, као новом члану кабинета.

У положају министра Алимпије Васиљевић нити је био охол, нити је претерано ценио своје снаге и подобности ; али је суревњиво бранио своје право, да слободно и независно казује своје мишљење и уверење. Кад је пред министарским саветом било питање о распореду у Јаворској војсци, па је Кнез казао, како је још под прошлом владом одређен Франц Зах за команданта те војске, Алимпије Васиљевић је напоменуо, како је Јаворска војска одређена, да се прва јави на Косову, па је разложио, како предвођење те војске не би требало поверити једном болешљивом и сакатом човеку, какови је био Франц Зах, а да се и не помиње, како је његово име и непознато народу. Кнез Милан плануо је на те речи, па одговорио, да он не допушта, да се тако говори о „најспремнијем нашем официру“. Алимпије Васиљевић је одмах устао са свог места, па изјавио: ако му није допуштено, да као министар може говорити онако, како мисли, онда он не треба да седи ту. Рекав то, он узме шешир и пође ка вратима. Али, Кнез га блажим гласом позове, да се врати на своје место, увера-