Srpski književni glasnik

АлиИмПијЈЕ ВАСИЉЕВИЋ, 699

јући га, да није имао намеру увредити га. — За све време свога министровања, као и у свима другим положајима, које је заузимао, Алимпије Васиљевић се одликовао искреношћу у излагању својих мисли, и независношћу свога духа.

За време раша за ослобођење пи независност требало је да који члан владе буде уз Кнеза, који се, као врховни командант, налазио у средини војске, те да се одржава веза између владаоца и владе. По одлуци министарског савета Алимпије Васиљевић је пратио Кнеза у ратном походу.

По једној законодавној одлуци, ни један државни чиновник није могао примати за време рата више од 10 дуката плаше месечно. Уз плату министри су имали и додатке, који нису били изречно обухваћени том законодавном одлуком; али, они нису хтели да се изузму из реда других државних чиновника, па су се и сами ограничили на 10 дуката плате месечно, а нису примали и додатке. У своје „Успомене“ Алимпије Васиљевић је уписао и ове врсте: „Полазећи са Кнезом (у главии војни стан), ја сам морао оставити најмање 10 дуката за кућу; а бар толико морао сам и ја имати. При том сам морао дати држави 50 дуката, кад је тражен унутрашњи зајам. Услед тога ја се за време рата задужим, те сам после рата морао продати моју кућу“. Уз пркос тако кобном материјалном стању, Алимпију Васиљевићу никад државни посао није био тежак. Он је волео свој народ, па је по: верене му задатке вршио са уверењем, да испуњава свету дужност; његово патриотско одушевљење узносило га је до прегоревања себе самог.

У другом рату против Турске требало је, по одлуци министарског савета, да буде уз Кнеза Радивоје Милојковић, министар унутрашњих послова. Али, у часу, кад се Шумадијска дивизија кретала из Крагујевца ка граници, Јасенички батаљон побуни се, и оде у Тополу. Услед тога морао је министар унутрашњих послова остати