Srpski književni glasnik

116 Српски Књижевни Гласник.

„Уније“, привенча мило за драго, па и себе, и све се сврши „као да није ни било“. ;

Епде ош, аПез ош!

Као комедиограф и техничар, тако изгледа писац чије су драме биле образац драмским писцима његовог доба, и чије је дело Техника Драме било последња реч теорије о драмској вештини. Од онда до данас, ствари су се измениле, и дошле свака на своје место. Нико данас не прави више грубе паралеле између Лесинга и Фрај. тага, између ЛМине од Барнхелма и Новинара. Случај пак Густава Фрајтага још једном више показује како је суд савременика, махом, нетачан, и како постоји нека књижевна правда која све ствари ставља на своје место. Она, махом, долази доцкан; али, она долази. Данас више нико не ставља Пјера Корнеја испод брата му Томе, и Киноа изнад Расина, како су савременици свирепо грешили, нити верује у Тургењевљев суд да су Браћа Ка“ рамазов „досадна књига“ а Раш ш Мир пуни „наивне психологије“. Сиромах Стендал морао је да чека пола века да му се испуни пророчанство да је он велики писац, и још више Шекспир за кога су савременици држали да је „буфон“. Данас, после толико искуства, а и стога што је књижевна и естетичка критика заснована као засебан књижевни род, писци много брже долазе на своја места. Ми ћемо се, ипак, и даље дивити успеху Повинара код савременика; али, читаћемо Мину од Барнхелма.

Бранко ЛАЗАРЕВИЋ.