Srpski književni glasnik

~

Позоришни ПРЕГЛЕД. 719

ности из комедије које још ништа не раде; и, према томе, оне треба да изађу на сцену. Него, пре него што оне изађу, да похитамо да још штогод испричамо. Ида плаче и тужи, јер професор Олендорф нема више приступа у дом строгога пуковника Берга; она плаче и тужи припросто, без нианса, на начин жене којој није испало за руком да се уда. А Аделаидар Аделаида, „алпијска пастирка“, као права Немица, баш не зна шта хоће: она чезне, чезне за нечим и нама и њој непознатим; али, на крају, она ће учинити добро... Док се ту плаче и уздише, на пољу се бије изборни бој. Изборна врева је у пуноме јеку, јер је данашњи дан, дан избора. „Грађани и бирачи“ бирају и, како је гласање тајно, то се предвече знало колико ко има гласова: „јавно мњење“ се поделило у две „подједнаке половине“. Изгледа, да нико неће бити изабран: ни пуковник Берг, ни професор Олендорф. Да, али пре тога, баш у ноћи у очи избора, пријатељи Олендорфа нису мировали. На једној игранци, уз вино, они су неутралну зону: Пипенбринк, Клајнмихл и Фриц, придобили за себе. У моменту кад треба да се закључи гласање, они долазе на изборну сцену, и даду свој глас за професора Олендорфа. То су те личности из комедије које су, у почетку, биле именоване, и за које нисмо знали зашто ће. У овој комедији, свако „зашто“ има своје „за то“. Све је, авај! припремљено, ништа није немотивисано... Професор Олендорф је, дакле, изабран; али, комедија још није свршена. Олендорф је весео, пуковник бесан, а комедија мора да се сврши; иначе, зашто се Густав Фрајтаг ухватио у коло кад не уме да игра Тешко би било одвезати овај гордијев чвор; али, Бог је дао метод Александра Великог. Овом приликом ће том методом да се послужи сирота Аделаида Рунекова. Густав Фрајтаг удари чаробним шта. пићем о под сцене, и она се појави (Истине ради, морам рећи да се она није појавила, као у Рајмундовим комадима, из подијума; она је дошла на врата, као и цео свет); појави се „алпијска пастирка“, откупи редакцију