Srpski književni glasnik

768 Српски Књижевни ГлАСНИК.

Гори, разгледа црногорско оружје, описује одело и, на доколици, прави цртеже, од којих је онај што представља Цетиње доста куриозан: црногорска престоница личи на какво индианско село.

Ми ћемо поштедети читаоца и скраћиваћемо, па и изостављати, сва та безначајна места, изузев три-четири: примере стила и илустрацију путописа. Разуме се по себи. да ћемо пасаже у којима се описује сам боравак на Цетињу, донети у целини. Избегавајући понављања, ми ћемо оба извештаја стопити у један.

„Народ који насељава стари Илирикум, почиње путописац Блаквудовог Магазина, показао је дивљења достојну сталност карактера кроза све промене које су утицале на остале народе Римског Царства. Он је и данас онакав какав је био некада: тврда граничарска раса, нити потпуно цивилизована, нити потпуно варварска, — Хришћани у ствари, а по изгледу у многоме Турци. Живећи између две царевине, они показују национални карактер сваке 1 гтапзипи према другој. У целој Европи ово је можда једина земља где је потпуно општи обичај ношење оружја, што можемо сматрати, ослањајући се на врло старе историјске ауторитете, као карактеристичну црту свих ненастањених, пљачкашких и варварских народа. У осталом, да је ово мишљење тачно, довољно је бацити само један поглед на суседне Арбанасе. Све што је оригинално садржи само једну врсту занимљивости, нарочито кад је она била тако тврдоглаво чувана; а може се слободно рећи да су Илири били тврдоглави. Поред све углачаности Царства коме припадају (5%с), и поред свих пароброда који плове уз и низ Јадранско Море и који их одржавају у сталном саобраћају са осталим светом, они остају онакви какви су увек били, и, како изгледа, они ће увек остати такви“.

Један од доказа за консервативност Црногораца, то је политички облик њихове земље. Они су једини народ у Европи који иду трагом папског Рима. Њихов.