Srpski književni glasnik

ЈЕДНА ЕНГЛЕСКА ПОСЕТА ЊЕГУШУ. 769

владар је њихов црквени поглавица. Наследство тог по: ложаја у једној је породици и иде побочном линијом, пошто је сам Владика осуђен на безженство. У погледу посвећења владичанског они не гледају на каноничке године и данашњи Владика, на пример, посвећен је у деветнаестој години. Његова је власт неограничена... у осталом деспотизам је најпогоднији облик за ове свирепе варваре јер једино он може да им улије поштовање закона. И тако даље.

Овакав епископ као што је овај који сада заузима црногорски престо није виђен од ратоборних дана папе Јулија. Старе приче о свештеницима у оклопима који се боре на челу својих трупа могу нас зачудити, али на њих увек гледамо као на ствари давно прошле. Међутим, данас, међу овим планинама, виде се стварно најфантастичнији описи које је створила машта или историја.

Говори о црногорским односима с Турском, о њиховој крволочности, што све објашњава географским и историским узроцима. Али одмах напомиње да „Црногорци најодлучније поричу да су они разбојници и да чине зло. Они сматрају да је борба коју воде не само оправдана но и похвална. Доиста, додаје он, изгледа да се сва њихова свирепост показује само према Турцима; колико смо се ми могли известити, они не тлаче Хришћане, а искуство нас омогућава да са уживањем говоримо о њиховој гостољубивости“.

Пореди Црногорце са витезима са Малте и налази између њих сличности, поред све разлике у степену образованости. Као први, тако су и други потпуно одвојени од осталог света, нека врста тврђава-претходница хриш-_ ћанске расе против неверника. Па ипак писац даје преимућство Црногорцима. „Има једна ствар у којој су ови варвари виши од витеза са Малте. Они никада нису били подјармљени нити натерани са својих планина. Крст једном побијен у њихово неплодно тле ухватио је сталног корена“.

Једна појединост који је путник нарочито запазио,

49