Srpski književni glasnik

778 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Слонови живе у буљуцима од 830—150 грла под управом једнога или два мужјака којима се добро по: коравају. Интересантно је да поглавар дружине може бити и женка. Не зна се под каквим околностима се ово дешава, јер организација слоновских друштава још није добро позната. Сваки буљук има своје страже и извиднице. Познато је да за хватање слонова често људи ко: пају јаме, које трском и земљом прикривају. То знају слонови; с тога најстарији из крда иду напред, извиђају терен лево, десно од пута и сурлом подижу покриваче са спремљене клопке. Ко западне у јаму или другу препону тога другови пробају да избаве, као што помажу и своје рањенике да избаве из опасности (Котапе5).

Код слонова, дакле, има доста узајмних услуга, симпатија и привезаности за своје ближње и за своју групу.

Травоједи сисари, скоро сви, живе у већим или мањим стадима, јер тако боље обезбеђују и своју исхрану и одбрану од опасних нападача. Стада су организована на разне начине и показују разне облике заједничкога рада, али се у свима показује осећање друштвене солидарности, покоравање појединих личности целини, над којом често влада нарочита особа. Понекад је ово утапање појединих особа у покорно стадо и штетно за умно развиће појединаца. Ово је друга тема, са које нам се ваља вратити на примере узајамне помоћи код копитара и преживара.

Дивљи и полудивљи коњи живе у великим друштвима, у којима се разазнају групе, као неке фамилије од једног пастува и више кобила. Чим се њима приближи каква грабљива звер, коњи се збију у своју тактичку јединицу за одбрану па тако одбију нападача, а више пута га далеко гоне, стигну и убијају. Ни лав, ни курјак не могу шчепати ни коња ни зебру док се год ови држе у својој групи.

Кад бурна вејавица завеје пољима коњи се брзо скрде и збијени склоне у какву увалу или јаругу где

.