Srpski književni glasnik

БоРБА ЗА ЖИВОТ И УЗАЈАМНОСТ КОД ЖИВОТИЊА. 179

има заветрине. Кад суша спржи траву по пасиштима онда се скупе друштва од више хиљада грла, да заједно траже пашу у даљини. Код дивљих коња у Азији примећавани су покушаји да нападају на запреге својих негдашњих другова, које је човек себи потчинио, не би ли их насилно ослободили (Вгећпт).

И говеда у буљуцима показују појаве солидарности у случају какве невоље. Пребацује им се што у несрећним личним случајима не указују своме ближњем личну помоћ. И сам Дарвин мисли да су говеда немилостива. Тако, на пример, наводи се да и најснажнија грла не притичу у помоћ слабијима, која се на блатноме појилу често до главе заглибљују и даве. А како ће и чиме ће да помогну, кад им ни ноге, ни реп, ни уста нису удешени за хватање. На роговима би се, зар, дављеник могао подићи, али би тако био прободен; а спасилац би ради тога морао угурати своју главу испод дављеника у блато, што баш није ласно учинити. (Нопхеац).

Говеда се не сматрају ни за интелигентне животиње; па се, ваљда с тога, по књигама помиње као „генијална“ једна крава у Америци, која је умела роговима да разбаца ограду око њива. Кажу да јој је с тога „особито поштовање указивао и сам бик“ (не кажу како то) и да су је друге краве рикањем звале у помоћ, радовале јој се, али је нису могле подражавати (У 1стТ0ог Мецплег, цитату Лаврова !. с. 438). — Ја сам уверен, да би наши говедари знали набројати много доказа ио интелигенцији и о солидарности код говеда. А ја ћу бити слободан да вам саопштити једно моје опажање које показује да међу њима има несебичнога и узајамнога помагања. Пре две године бејаху у Шумадији велике суше. Трава беше загорела не само по брдским већ и по долинским ливадама. У недостатку траве говеда почеше да брсте и опоро лишће, које иначе не окушају. Једнога јутра приметих да шибље и сниже гране на врбама беше обрстено докле су га говеда могла дохитати. Тада сам