Srpski književni glasnik

782 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Али ови већином привремени скупови дивљих бестија не развијају међ њима никаква боља осећања нити им сметају да друг друга по некада и прождере. Рањеног курјака другови одмах рашчерече и поделе међу собом, као што и болнога поједу ако су врло гладни. Лисица поједе другу, која је у гвожђа ухваћена; маги поједе своју децу; браћа се такође једу. Код њих нема, дакле, ни сталнога породичнога осећања. Дружине у које зверови ступају помажу им само да лакше дођу до својих личних циљева; друштво зверова потчињава се индивидуалној користи, а врло ретко бива да се личност жртвује друштву ако им се интереси сукобе. Улазећи у друштво зверови појачавају своје појединачне нападачке моћи; међ њима и кад су у друштву — ма да се умно усавршавају, — врло се слабо развијају осећања солидарности. „Њихово психичко развиће даје нам препочетак онога, како се и у људским породицама и у владајућим класама може да развије и развија умна снага сасвим одвојена од осећања симпатија и солидарности, како се грабљиве природе развијају при атрофији афективнога живота“. Али та атрофија није природно одсуство способности за боља осећања. Доказ је што су неки припитомљени месождери, као мачка и пас, развили у себи разне добре способности: верност и услужност човеку, пријатељство са другим животињама, узајамност, савесност. И код грабљивих зверова могу, дакле, под извесним погодбама да се развију први основи морала.

У реду глодара налазимо лепих примера и кооперације заједничких радних снага и удруженог живота у заједничким насеобинама.

Чувене су грађевине даброва, које су тако велике и сложене да их усамљене особе не би могле израдити. Јер чим се дабар усами он рије себи просту јаму и мења првобитни начин живота у друштву. То бива кад се

1

П. Лавровљ: Задачи исторји ммели. Подготовленје человђка, стр. 434—436.