Srpski književni glasnik

у "ој"

БОРБА ЗА ЖИВОТ И УЗАЈАМНОСТ КОД ЖИВОТИЊА. 785

Има врабаца и орлова, који отимљу рану из уста других тица. А кукавица подмеће своја јаја у туђа гнезда да да се излегу.

Али има много више појава са моралним побудама. Тако на пример, међу папагајима се истина по некада деси да друг друга поједе, али се много више виђа да негују своје остареле и ослепеле другове. Бива да не. гују и рањену тицу другог рода. Када падне један устрељен папагај остали облећу изнад њега тужно крештећи, немарећи што се тако више излажу и „сами постају жртве свога пријатељства“. (Апидаиђоп). — Слично се виђа и код врана (Роменс). — Кад се у кавезу два папагаја заволу, ма и разне врсте били, па један случајно угине, други за њим толико жали да често у скоро и он подлегне големој тузи. Због тога су неке врсте папагаја и названи „нераздвојни“.

Конопљарке, сенице, дроздови и многе друге птице не остављају убијенога друга; а има их које се усиљавају да труп убијенога однесу. — Чим нека врана или папагај болно закрешти, одмах јој у помоћ долете многе са свих страна.

Слепе и старе особе налазе неге и у врстама бели“ кана, врана, кока и шшиглица. Милосрђе је код пеликана тако сигурно, да људи у Мексици експлоатишу у своју корист ову животињску врлину. Ухвате једног пеликана, пребију му крило па вежу за дрво. На његове болне крике искупе се око њега другови који пред њим поврате из својих кеса уловљену рибу. Тада немилосрдни људи притрче из заседе, поплаше милосрдне тице, покупе донету рибу остављајући врло мало милостиње заробљеној и рањеној тици. (Роменс, |, 37).

Соколови ране осиротело пиле њиховога рода. Квочке и фазанке усвајају и туђе пилиће.

Голуб хоће да рани и мале врапце, и тако даље. Један дешлић кљуца у дрво с једне стране, а други на супротној страни дочекује поплашене инсекте. — Тица с јачим кљуном разбија кору, да би слабија лакше под

50