Srpski književni glasnik

«

186 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

њом нашла мрава ил инсекта, Како је обично јачи мужјак, а слабија женка, то се мора признати, да је овде услужност. јачег нешто и заинтересована.

Знаци привезаности и пријатељства појављују се код тица и у обичном животу без несрећних случајева. Пилићи се с пачићима по некада тако здруже да покушавају с њима и у воду запливати. — Папагај одомаћен

привезује се за жене а и за голубе. — Домаћа живина навикне се на домаћег пса. — Чапља се спријатељи с човеком.

У најширем обиму практикује се солидарност у јатима тица. Важно је на прво место истаћи да ње има у неколико и међу грабљивицама, међу којима је природно очекивати једино саможивост и узајамну борбу а не помагање. Ево неколико примера.

Кад сибирски белорепи орао, шестарећи у висини, угледа стрва, он јако ускликне, на шта други који му је најближи откликне и долети, то исто учине трећи, па четврти и тако даље, док се тако по девет, десет орлова, који су шестарили у растојању од неколико километара, не искупе да се заједнички спусте на трпезу коју је онај први угледао. Ту се прво наране старији, па после млађи. Док једни једу други чувају стражу. Врло је вероватно да ови орлови споразумно полазе рану тражити, јер су се уверили да њих неколико удружени могу брзо да прегледе простор од четрдесет квадратних километара. Први из друштва који рану угледа извештава остале, те заједнички слећу на исту. (Сјеверцов-Кропоткин). И кобац се због лова радо удружује. Кад који шчепа неку потешку жртву, дозове по неколико пријатеља да му помогну однети је. — Копци се скупљају у велика друштва и ради преноћишта, као што чинеи неке орлушине.

Соколи и друге тице скупљају се да заједно лете и ради самог уживања у летењу.

Тице грабљивице не живе, дакле, свуда овако усам-

ЈЕ

УЧИ МАР