Srpski književni glasnik

доња % За. КА

мо еј у

БОРБА ЗА ЖИВОТ И УЗАЈАМНОСТ КОД ЖИВОТИЊА. 787 љено како нама изгледају и како у нашим крајевима већином и живе. У пределима где је мање ловачких гушака њихова се јата чешће виђају.

У другим фамилијама тица удружења за ловлењеи друго добављање хране тако су многобројна и тако обична, да се овде могу навести само неколики примери.

Пеликани се при риболову у реци разместе (каои рибари) у два наспрамна реда, па се тако један другоме примичу. Ако на обали има затон, они се разместе у полукруг па плове ка обали. У оба случаја риба долази у све већу незгоду и све теже јој постаје да умакне.

Чапља проводи живот у друштву. Кад је друштво на послу оно увек поставља страже; а ако је у некоме месту једном настрадало, неће се у исто повратити док не пошље вишекратне извиднице.

Страже и извиднице изашиљу и папагаји и друге тице које живе у јатима.

Врапце чешће виђамо да се боре и нешто џавељају. У ствари су они врло дружевни. Њихове се породице састављају у велика јата. Изгледа као да врапци на извесном простору образују засебну општину, која понекада не прима дошљаке. Познато је да ће врабац известити друштво своје и довести га на место где је повише хране нашао. Познати су и они многоглаголиви зборови врабаца. Мисли се да се тада договарају у коју ће њиву полетети. У њиховом џивџању сељаци би нај-

_ радије хтели разазнати одлуку: „у попову њиву! у по-

пову њиву!“ Ваљда за то што попа има хлеба и кад му врапци њиву поједу.

Неке феле сродне врапцима удружују се и за прављење општинских станова. Свака фамилија гради гнездо за себе; али су сва гнезда једно уз друго, а над свима се начини један заједнички покривач, који их све чува од непогоде. Тако на једном дрвету у засебним гнездима, а под једним кровом, станује по неколико стотина тица. Ови дружевни и добри грађевинари зову се „републиканци“. Живе у Америци (Роменс).

50%