Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 61

Ускоковић написао, но и у најбоље слике наше књижевности. Ваља само поредити овај оживљени опис Ужица у Дошљацима или слику Врања у Борисава Станковића са описима Шапца у варошким приповеткама Лазе Лазаревића, па одмерити сва преимућства наше младе приповедачке школе и сав напредак наше данашње књижевности. |

Роман Г. Ускоковића садржи у себи много живота, и већина личности у њему је тако верно снимљена из живота, да већ сада постоје читави кључеви личности у роману. М сва та истина у поезији, сав тај реализам у овој књизи, сав тај продирни чар интимног, све нам долази тако познато, као један део нашега бића и живота, драго као све што је своје и рођено.

Поред тога, Дошљаци имају још врло књижевних особина. У нашој књижевности, где се тек у последње време почело обраћати пажње на стил и израду, једна овако смишљено компонована, вешто изведена и солидно справљена књига је права реткост. У погледу композиције то је најбољи роман који ми до данас имамо. Код Г. Ускоковића се види добра француска школа, у којој једино може се научити књижевном занату и добром писању. Међу нашим писцима Г. Ускоковић је један од оних ређих који су писмени и књижевни, и према којим наши писци још од пре двадесет и пет година изгледају као књижевни почетнгци. Поврх свега, Г. Ускоковић је овде још развио једну природну особину своју, која се опажала у његовим првим радовима, извесну „речитост спца“, лирски и топао тон, увек течан и књижеван. Дошљаци су добар роман који ће се читати. Читаће га, због осећајности и обиља љубави, млад свет, младе девојке и врло млади људи, свет који воли сузе, и уздахе и повести љубавних страдања, и који чини највећи део читалаца, оних који непосредно осећају и који писца дочекују са откривеним душама. Али, поред те нај