Srpski književni glasnik

Позоришни ПРЕГЛЕД. 801

После прве љубавне кризе, он опет долази Паулини, и тражи је онакву каква је. Пошто комад, у том случају, не би био ефективан, Паулина га одбија.

„Ово је једна смеша од мело-драматичног, да ми изгледа као да лутам по мраку“, каже Виторио за целу Паулинину историју. За комедију Марка Праге, ни ја не бих имао много што-шта да додам. У њој има нешто мелодрамске крви, нешто драмске, нешто комедиографске и нешто водвиљске: драмски грог, једном речи. Оснивајући целу комедију на контрастима (Селена и Нина, и средина; Паулина и средина, Паулина и Дарио, Паулина и Паулина; Дарио и Паулина, и њена и његова средина), Марко Прага није умео да нађе све ефекте које се из контраста могу извући. Ефеката има само у толико, у колико их пружа сам контраст као такав. Да их „пласира“ у ситуације, да их распореди и укрсти, или само доведе у везу, Марко Прага није умео. Ту је требало да дође један Француз да уреди градиво, да га одабере, баци у ситуације, и нагласи кад затреба; и, сем тога, и један даровит писац који уме да посматра, и уме да нађе појединости. У том случају, нити би се оперисало овако простим и наивним контрастима, нити би се, уопште, узела оваква бајка за пегуц5 гетшт комедије, нити би припремање радње било онако старинско, нити би личности излазиле на сцену као по наруџбини писца, нити би нас Паулина вукла за нос све до трећега чина својим баналним „непознатим“. ·

Бранко ЛАЗАРЕВИЋ.

о –