Srpski književni glasnik

800 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

лина поставила и решила проблем. Начин на који га је решила био је доста обичан. И покрај свег цинизма Виторијевог, Дарио је запросио Паулину; али, док Дарио ужива у своме чину, Паулина је невесела и хладна, и спрема се да целу комедију поведе путем који је постављен у проблему. Цела је кућа у послу око свадбе; само Паулина има изглед какве кобне жене која све посматра вртећи главом. У колико се више приближује циљу који је Дарио поставио, у толико у Паулини све

_ већма дозрева одлука да од брака ништа не може бити.

Она је за своју одлуку везана „ланцима који се неће никада раскинути“. Дарио и сам осећа да у Паулини има нешто хладно; али, он мисли да је то „нешто непознато“ какве више девојке. Ни Виторио, „резонер“ комедије, који је најкомпетентнији да каже свој суду питањима куће Г-ђе Делфине, — ни Виторио ништа не разуме: „Чудно, ништа не разумем !“. Паулина је и даље монотоно замишљена и сентиментална, и припросто инте· ресантна Дарио долази и забавља се с вереницом; али, осећа да ствари не иду како треба да иду. Са своје стране, Г-ђа Делфина хоће да удеси да свадба буде што помпезнија; али, Паулина не пристаје ни на какву помпу и, удаљавајући се пред мајком од своје одлуке, говори да жели да све на миру прође и жели, уз то, да се после свадбе одмах удаље из своје вароши. Мајка прави концесије; али, тражи да бар гости дођу, а нарочито кућни двадесетогодишњи пријатељ Верчелини, што Паулина категорички одбија: сваки, само не Верчелини! У томе тренутку, слушкиња јавља долазак Верчелинијев. Паулина врисну и испречи се на врата; Дарио побледе и сазнаде истину. Верчелини је оно „непознато“ што мори Паулинину душу. У почетку, боже мој, ја сам мислио да она носи надри-компликовану душу какве Хеде Гоблер или Елиде Вангел!

Епилог: Даријо пати, свирепо пати, и могао би рецитовати:

51 јауајв ви Фађога сотћеп је |аппега5, Је пе Гацга! јатај5 аппее...