Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 805 пажљиво, није ружан ни по чему, и свиђа се; згодан као декоративна ствар у салону, као што је згодна и 7уга и Остављена.

Али, али, поред свих лепих скулпторских квалитета, поред уметничких квалитета, шта више, ове ствари нису скулптурне, нису скулптуре; преслабашне и преслатке су да би биле скулптуре; пре декоративне, сувише „лепе“ у нелепом смислу речи, неиндивидуалне су и безизразне. Г. Јовановић је прешао своје цветне године и није дошао до опште естетике до које смо могли доћи ми млађи, као што није дошао ни до ове естетике скулптуре, коју ми имамо, и по којој биће скулптуре излази из споја идејне ентелехије са логиком материјала, из динамике изражаја са природом камена или бронзе, материје у опште. По тој естетици, која је у нама и која одређује наше естетичке судове, ово је једна нескулптурална скулптура, алогична према материјалу, неконструктивна, беснажна, некрепка, са више сликарских него скулпторских ефеката. То су наши детерминисани судови, и то судови који нису изван дискусије. Оваке нескулптуралне скулптуре има и данас у Европи много, и сувише много, и напредак модерне естетике скулптуре био је напредак непријатељства нескулптуралаг скулптуре, Роденов, Мецнеров, Мештровићев. О том се даде још дискуковати: која је од тих естетика целисходнија и смисленија, и то је ради чега ја не устајем против заслуга Г. Јовановића, ни против његовог угледа, ни против његове уметности, Вредност његовог рада несумњива је, као и таленат његов: сумњива је његова естетика, и ја устајем против ње.

_Баш зато, што се она даде дискутовати. Али, што је

изван дискусије, изван сваке могуће, то је: да је савршено бесмислено слати на једну интернационалну изложбу једну ствар комичну као што је Коза рРеготадел5з!, комичну; једну ствар страшну као што је бисша В. Ђорђевића; једну ствар апсурдну као што је она невероватна Сава. Те ствари не служе на част, Г. Јовановићу, ни жирију који их је примио, ни павиљону у ком су биле