Srpski književni glasnik

806 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

изложене. Недокучив: толико смешне наивности, да, смешне; толико старословенске, калемегданске, убавкићевске технике и естетике; толико и запрешћајуће ружноће у делима једног одличног, заслужног и слављеног уметника није смело бити изложено, никако, нигде. Зар је требало Г. Јовановића спустити на ниво, Г. Почека и допустити да својим лошим стварима, буду једнаки и једнако третирани» Зар је требало једном Јовановићу учинити жалосну прилику да чује оваке речи о оном што је он послао, и то од човека који га поштује и који их је рекао зато што жали да га не може још више поштовати; речи које је тешко чути, и тешко казати, али које треба да се чују и треба да се кажу. Зашто» Зато, да их други, другом човеку, други пут не би морао казати; да би се изложба приређивале савесније, и да би се ствари боље одабрале.

Од скулптура изложили су још Гђа Мештровић, један портрет, Г. Роксандић једну композицију, Г. Арам: башић три портрета; изврсни анималист Г. Дешковић, који је са пуним успехом био изложио своје коње и псе на Медулићевој Изложби у Загребу, и који је требао изложити; требало, наглашујем нарочито: јер је уметник од вредности, и јер је, као културни наш радник, у нашим идејама о културном јединству српско-хрватском. Такођер није изложио Г. Коњарек, и ја много сумњам да је било у томе довољног разлога да се он од једне важне наше манифестације уздржи; то исто вреди и за друге који су могли и требали изложити, али који нису изложили, из разлога Бог зна којих, али из разлога несумњиво недовољних: јер је несумњиво да је у лепом и смисленом послу који је значио ову изложбу био национални грех апстинирати се, као што је несумњиво и то, да је национална дужност наших уметника да изложе дела много већа и важнија него што су велике личне ћуди и него што су важне мале свађе малих људи.

Г-ђа Ружа Мешларовић донела је свој обол нашој Изложби: портрет један, главу, у камену. Г-ђа је, одмах