Srpski književni glasnik

БУЕ ЛЕ ШСК Е. 815

После овог његовог кукавног одговора, ја бих имао само да поновим и још јаче подвучем оно што сам му једном већ казао. И овога пута Г. Станојевић се послужио својим патентованим „научним методом“. Он је 1) својим ранијим примедбама дао нов смисао какав је њему сада за одбрану требао; 2) он је из текста мога одговора истрзао по једну реченицу, и дискутовао њу, а не целину. И овога пута оставио је све што је не само главно но и важно, и сав се бацио на експлоатисање штампарских гргшака, крњих слова, интерпункције коју у својој неписмености није у стању да разуме, не презајући да мојим речима да смисао које оне немају, и да ми при: писује речи које нисам казао.

Са једним човеком такве савесности полемика је немогућна. Управо, био би један једини пут: на великом табаку, у упоредним ступцима, изнети шта смо обојица у два маха казали, и оставити људима које те ствари интересују да према тој очигледној табули пресуде. Иначе, овде, у „Српском Књижевном Гласнику“, ја не желим да трошим ступце на тако излишне ствари као што су научне полемике са Г. Станојем Станојевићем, да губим драгоцено време у бесциљним препиркама са једним беспо: сленим човеком који је дигао руке од озбиљног рада, и то око штампарских грешака, запета и крњих слова! Ја држим да је цео тај спор пресуђен, и ја сам исто толико исто задовољан оним што су позвани и незаинтересовани казали и написали о мојој књизи. колико ми ласкају паорске грдње и фишкалска извртања Г. Станојевића. У осталом, живот је дуг, и сваки долази на своје право место. У овај мах, требало би водити мало рачуна и о своме достојанству и о своме времену, па водити какве било разговоре са Г. Станојем Станојевићем. Је би

РО ЈАВЕ

ПРОСЛАВА ДОСИТЕЈА (ОБРАДОВИЋА. — По извештајима који су нам накнадно стигли, стогодишњица Доситеја Обрадовића прослављена је још у овим местима. У Србији, у Рачи, у чијој је школи учитељ Г. Пантелић говорио о Доситеју, а затим Г. Коста "Јовановић, протојереј, предложио је да се у спомен Доситеју оснује библиотека „Доситеј Обрадовић“, што је одмах и усвојено. У Пироту је у Грађанској Касини била свечана седница, на којој је Г. Петар Нешић, професор, пред многобројном публиком, говорио о животу, раду и значају Доситеја Обрадовића у српској књижевности. У Срему је 30 априла