Srpski književni glasnik

Е 5.

Ат

Паф Пе банци Боје фина ЊЕ дентина тв ит р

ВАР КЕ.

Ја видим, ти си најлепше јединство Свих мојих снова од њиног постања; На лицу твоме још сија детињство, У очима један сетан зрак сазнања.

Свих погледа ти си једна светла жижа, Свих жеља мета варљива и сјајна; Ал ти ниси једном него другом ближа, И остајеш хладна, и чиста, и бајна.

Поред људских срца ти пролазиш холо, Без страсти, и мирна, не знајући ишта

О томе да често пати ко те воло,

Сем милости твоје, да не тражи ништа.

Ти си у мају свог живота цветног, А мај је диван и без сунца жарка; Теби љубав људска сред живота сретног Не треба, изгледа као пуста варка.

Али када туга година порасте,

Када прође младост, лепота и цвеће, Пријатељи лажни кад оду, ко ласте Што се дому своме никад вратит' неће;

Кад уздаха дугих подигне се плима, Кад ти око ташта задовољства прозре, У души твојој кад застуди зима, Једна ће мисо у теби да дозре.