Srpski književni glasnik

838 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

— Хоћете ли да ја то узмем на себерг Ја се врло добро слажем са својом свастиком. Кладим се да ћу је одлучити... |

У чајнику је било још мало теја. Наливајући себи још једну шољу, Руместан је обасипао свога секретара уверавањима о свом пријатељству. (О, његов велики положај ништа није изменио, Межан остаје његов одлични, његов најбољи пријатељ. Између Межана и Розалије, он се осећа снажнији, потпунији.

> __— Ах, драги мој, та жена, та жена!... Да знате колико је она добра, како све прашта! Кад само помислим да сам могао...

Стало га је заиста велике муке да прећути исповест која му је била на уснама, са дубоким уздахом.

— Кад је не бих волео, био бих одиста за осуду...

Барон Лапара уђе нагло, тајанственог лица:

— Г-ца Башелри је дошла.

Нумино лице одједном обли румен, и у његовим се очима нагло утули нежност према жени.

— Где јер... Код васр

— Код мене је већ Његово Преосвештенство Господин Липман... рече Лапара, мало подругљиво, при помисли на могући сусрет ове две личности. Она чека доле... у великој дворани... Проба је свршена.

— Добро... идем.

— Не заборавите Просветни Савет, добаци за њим Межан. Али Руместан га и не чу, журећи малим, стрмоглавим степеницама које воде из министровог стана у дворану за примање у приземљу.

(Наставиће се.) Алфонс ДОДЕ.

(Превео с француског МиодРАГ ИБРОВАЦ.)