Srpski književni glasnik

< и. . РУМ " ·

ул, а

МЕРУ и

ПозориШНИ ПРЕГЛЕД. 67

праву природу Кларе Жаден. Другим речима, покрај свих врло успелих места, она увек није могла да домаши доста високу природу жене коју је имала те вечери да замењује.

У Госпођи Икс А. Бисона, осредњем и скоро слабом комаду, она је имала да игра Жаклину. Жаклина није много компликована жена, и из тих разлога она је, помоћу њеног реалистичког стила који је овде био погодан, са Жаклином дала свој зиттит. За ту је улогу требало више умешности него ли уметности, више техничких приказивачких срестава него ли праве инспирације, и због тога је Госпођица Парни, која добро зна свој занат, дала сцене које су технички сјајне. Још с првом појавом видело је се да је она са Жаклином код „своје куће“. Одмах је умела да да тон целоме приказу, и да с њим остане до краја. Њен основни став је просто до држања мишића и хода био опуштен, паои немарљив став жене коју вуче живот како хоће. У посебним сценама је такође била врло добра. Кад адвокат, њен син, који је не зна и кога не зна, држећи одбрану, брани њен случај, она за то време изванредно навлачи све одговарајуће изразе и изгледе на лицу и у очима, помоћу усана и помоћу става главе. Тако исто, најзад, у тој истој сцени, за време говора државног тужиоца, она је умела вешто да употреби оптуженичку естраду и да, налактивши се тако да јој се само глава види, оперише на сјајан начин очима, помоћу којих она највише и приказује.

Свевши све, за Госпођицу Парни може се смело и одређено рећи да : има врло добру школу да зна врло добро сцену, да је врло паметна глумица која уме све да одмери и прорачуна, да има свој глумачки систем који у опште као и сви системи у уметности много не вреди, да нема виших емоција и праве инспирације, да нема довољно темперамента (отуда њен реалистички приказ), да је врло често њена игра мгеих јеих и клише и да, најзад, није глумица од праве и благородне расе већих француских глумица. Бранко ЛАЗАРЕВИЋ,