Srpski književni glasnik

66 "__Српски Књижевни Гласник.

вер на Марсела, али се у том тренутку створе преда њ и љубазница и жена. Дијана је усхићена јунаштвом и самопожртвовањем Госпође Армори; брат је саветује да и она покаже толико исто самоодрицања, и Дијана зауставља Армориа пред братом и женом и тражи да овај изврши ужи избор. Он изјављује да њу воли и Дијана, потресена и тронута, зграби Гастонов револвер, и убија се. — У оваквој једној драми, Госпођица Парни је имала да прикаже снажну жену, високу резигнацију, задржан бол, херојско самоодрицање и отмене сузе које се не виде и, кад преливи нису били и сувише танани, она је сцене израђивала са доста успеха. Једна само општа примедба могла би да се учини, и та је: њена су приказивачка средства врло једнолика. Она приказује сва осећања само очима и изразима на лицу, нарочито очима, а то је недовољно. Ипак, њена Фани Армори била је у главном добро моделирана.

У Другој Опасносши Мориса Донеја, она је имала да игра Клару Жаден. Друга Опасност прича један део историје Јача од Смрти Гија де Мопасана: Клара Жаден, отмена жена, по жељи својих родитеља, удала се за једног инжињера, ништавног и осредњег, који је врло далеко од тога да разуме отмену савест своје жене. Природно је било да ће она да тражи и нађе себи „сродну душу“. Та „сродна душа“ је био њен друг из детињства Фрејдијер кога је она у своје време волела. Сећајући се · својих ранијих успомена, Клара, занемарена од свога мужа који је не разуме, постаје љубазница Фрејдијерова. Да би се историја заплела, и Кларина кћи Мадлена, која не зна за везу између мајке и Фрејдијера, заљубљује се у њега. Мадлена доцније сазнаје за ту везу, и почне да побољева. Мајка, из једног њеног бележника, сазнаје њене најинтимније мисли и, да би спасла своје дете које воли, преклиње Фрејдијера да њену кћер воли и узме. Тиме се драма и завршава. — Госпођица Парни јеи у томе комаду у чисто драмским сценама имала довољно израза и умела врло често да обележи главне карактеристике, деградирајући и спуштајући увек за један степен