Srpski književni glasnik

ЈЕДНА ЕНГЛЕСКА ПОСЕТА ЊЕГОШУ.

(Крај).

После три часа путовања кроз пусте кршеве, при. метише да се приближују некој насеобини |Његушимај. У даљини их је очекивала гомила људи. Црногорци који су их пратили испалише своје пушке, а њихова браћа отпоздравише их громким плотуном.

То је била нека мала долина, са неколико кућа и нешто живота. Пред једним вратима сјахаше; два постављена стола очекивала су их. Ручали су „албанеско јело“ Албанија је била чувена због Бајрона, — јагње печено цело. Ингрем примећује да је хлеб био чзврстан, а његов са: путник из Блаквуда да се укус печеног јагњета разликује од укуса појединих делова печених посебице. Но: жева и виљушака није било, те се јело прстима, — као при посети саксонскога краља, пет година раније, — а заливало вином које није било рђаво. како нас уверавају оба путника.

1 Читаоци Лејардовог путовања сећају се можда Његошеве љутње на неке немачке листове који су тврдили, приликом путовања саксонског краља на Цетиње, како у Црвој Гори нема ни ножева ви виљушака него се једе прстима (Српски Књижевни Гласник, књига ХУШ, страна 446-7), Кад смо преводили Лејарда, нису нам били познати ти немачки листови; доцније, нашли смо у париском Моншперу (11 јули 1838) француски превод једног од тих извештаја. Да би се разумела Његошева оправдана љутња и увређено гостољубље, доносимо овде тај чланак. — Пишу нам из Дрезде, 11 јула: „Краљ Саксоније, који се у последње време налази у Далмацији, направио је једну екскурзију у земљу Црногораца, независног народића који се ставио под заштиту Русије, и којим управља један