Srpski književni glasnik

862 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Док су они ручали, Црногорци су пуцали: прво из _ ~

пушака, а после спремише четири топа — каква четири

топа! — четири трешњевака окована обручима. Енглези нису могли да верују да ово дрвено оружје неће одле- _ тети у комаде кад барут буде потпаљен. Један „неустрашиви Црногорац“ држао је фитиљ, али му није пошло _

за руком да испали топ све док му није дошао у помоћ __

онај Талијан официр. После пуцња приђоше и објаснише _ себи зашто топ остаје читав: ширина цеви готово је јед-. нака на обадва краја.

„Кренули смо се праћени још једном, новом повор-_ ком Црногораца, пише један од путника. Наше интересовање све је више расло што је дан прилазио крају. · На сваком кораку осећали смо да смо све ближи том чувеном Владици. Испитивали смо љубопитљиво ађутанта о церемонијалу нашег пријема и нагађали на који нам ће се начин представити велики човек: са мантијом или просто без ње. Све што смо чули само је повећало нашу радозналост за особу овог ратоборног епископа који се тако јако разликује од своје сабраће. Грчки епископи

црквени главар који се на црногорском језику назива Владика. Кад

овај сазнаде да Краљ има намеру да посети Црну Гору, он помисли да ће бити у реду да изађе пред њега; стога се посаветова са. угледнијим људима из своје земље, који се у почетку опираху томе, али најзад попустише. Према томе, Владика изађе на границу Црне Горе са многобројним својим саплеменицима. Чим виде краља Фридриха-Августа, он паде ничице пред њега, п понуди му лепог црног коња наученог да се вере уз планинске стазе. Његово Вели-

чанство и особе из његове свите, које су такође биле на коњима,

кренуше се на пут, вођени и праћени Црногорцима, за престоницу,

то ће рећи једну врсту села по имену Атиње (520), јер у целој Црној _ 5

Гори нема ничега што личи на варош. За време путовања, Црно-

горци су беспрестанце палили из својих пушака и пиштоља у знак

радости, што није било без извесне опасности, будући да је њихово оружје било пуњено оловом. — На половини пута беше спремљен : доручак, који се састојао из овна печеног целог и стављеног у

огроман тањир од дрвета. Како није било ни ножева ни виљушака _

вити икаквог посуђа на столу, ован остаде недирнут све док један. ги

официр из Краљеве свите, видећи да је Његово Величанство гладно,