Srpski književni glasnik

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

Моуз1ау М. Уоуапоут сћ, досјешг де УОптуегзне де Отепоћје: „Ја Сила“ аде Ргозрег Меттве. Елиде а'ћ:зјоне тотапнаие. Ргтеђасе де М. Апцоцзип ЕПоп. Рап. Габтате Насћене ећ Сче. 191. Х;, 566.

Г. Војислав Јовановић је један од наших млађих људи који се јако виде и истичу у свом нараштају. Од првога почетка свога рада он је изишао из реда оних који обећавају, и одмах почео давати дела од стварне вредности: Наши Синови обележавају један тренутак у развитку наше драме; Енглеска Библиографија о Источном Пишању, коју је издала Српска Краљевска Академија, јесте исто толико озбиљан колико и користан посао. И сада Г. Јовановић долази са својом докторском тезом, која није, као што то обично бива, на брзу руку и невешто скрпљен ђачки посао, но одлична књига, дуго, пажљиво и савесно рађена, вешто сложена и добро писана, са богатим новим резултатима, књига која је у исти мах ваљан прилог историји француског романтизма и најбољи посао који је до сада на француском језику изишао о српској народној поезији.

=

БЕЗ ~

Предмет који је Г. Јовановић изабрао није нов, али он га је са свију страна осветлео и, слободно може се рећи, потпуно исцрпао. О Меримеовој мистификацији српских народних песама писано је до сада неколико пута. Како се Пушкин дао завести и као српске

јр