Srpski književni glasnik

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД.

БУГАРСКО КУЛТУРНО ДЕЛО У МАЋЕДОНИЈИ, У БРОЈЕВИМА. ЦРНОГОРСКО-ТУРСКИ односи.

Један од најстаријих бугарских раденика на културноме развијању Бугара у Турској, А. Шопов, непоправ љиви шовен, сада бугарски консул у Солуну, написао је за „Блгарску Збирку“ један чланчић о бугарским школама у Маћедонији. То су две статистичке таблице о броју ексархијских школа и о бројноме стању становништва за 1908 и 1909 годину. Саопштавајући овај чланчић А. Шопов, који је већ двадесет година у Турској овим речима га пропраћа:

„У првој таблици се налази општа цифра становништва по вилајетима и казама у Маћедонији за 1908 и 1909 годину. У другој се налази општи број села, бугарских цркава, школа, ексархијских села која имају своју сопствену земљу, ексархијских села која немају своју земљу, по вилајетима, казама, а за 1908 и 1909 годину. У првој таблици нема ничега нарочитога и новога. Она приказује приближно најтачнији број разних народности у Маћедонији и то према најновијим подацима и сведоџбама.

„Интересантни су и врло поучни бројеви у другој таблици. По тим бројевима у солунскоме вилајету има 643 ексархијских (бугарских) села. У тих 643 села има само у 381 школа, а осталих 312 су без школа. Сем тога, у томе истоме вилајету 163 бугарска села још су под цариградском патријаршијом; то ће рећи да су гркоманска села. Од 643 села, само 313 што ће рећи мање од половине имају своју сопствену земљу; 41 село је мешовито, имају и своју влаштину а роде и туђу земљу.