Srpski književni glasnik

У 7 – Е |

ПРУ АИ УИЦИ диван ~

Политички ПРЕГЛЕД. 891

као Грке. Сем тога у 1820 села налази се само 682 села у којима има бугарских школа. ИМ ту је дакле широко поље за миран, културни рад.

„У ова три вилајета бугарско јединство је пре петнаест-двадесет година било много јаче. Изгубили смо једну четвртину од онога што смо имали пре петнаест година. Данас у битољскоме вилајету и скопљанскоме санџаку има 194 патријаршиско-србоманских села која су пре петнаест година припадала Ексархату. Ако овоме додамо и села у којима има по неколико само србоманских кућа, онда број србомана је много већи. Какав наук од свега тога треба извести» Наук је овај: да су политика и наш рад које смо имали од петнаест година на овамо били противни нашим интересима“.

Г. Шопов није приказао право стање бугарскога културног дела у Маћедонији, и није га оцртао правим бојама.

Црногорско-турски односи опет су нешто гори него што су били када смо писали последњи пут. Турска нагомилава војску у Малесији и поред границе црногорске. Рифат-паша, министар спољних послова, одговарајући на интерпелацију о држање Црне Горе према покрету Малисора у Арбанији, изјавио је готовост Турске да ратује, ако дође до потребе. Турска војска која улази све више у политику, опет звецка сабљом, тражи рат са Црном Гором. Цариградска штампа чини то исто само са још више нерасположења према Црној Гори. И званичној Црној Гори је досадило овако држање Турака, у толико пре што ускоци из Црне Горе имају братственике и сроднике међу устаницима на турскоме земљишту, што је примала бегунце по утврђеноме праву гостопримства, што је морала да држи на граници оружане људе ради чувања границе. И званична Црна Гора је издала један манифест, преко свога званичнога органа, у коме и она објављује да се рата не боји, да је спремна и на њега. Овај ратоборни комунике дошао је после састанка цр-