Srpski književni glasnik

пи авио

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 71

свирепо, с једне стране, и уздржаносшт, затегнутост натраг, милостивост словенског срца коме је тешко ударити и које је несрећно што мора кажњавати. Покрет је изражен нарочито у подигнутој десној предњој нози коња, у гневу Марковог лица које је тим добило офансивно значење. и у линијама на коњским сапима које се продужују преко цијелог трупа и које теку напред као ријеке снаге која хоће да разори. Уздржаност је особито наглашена у забачености коњског врата који је тим постао збијенији и тежи, у невољном положају лијеве руке која пада у очи, и посебно у положају десне руке бачене натраг и збијене у моћну песницу која треба да удари, али која се уздржава. Тако, оно што каже цијела пластика, то је уздржаност у покрету, покретљивост у стабилности: славенску особину наше расе да смо више дефансивни и пасивни него офансивни и активни. То је основни утисак који остаје од Г. Мештровићевог Марка Краљевића, и ако се једно умјетничко дјело просуђује по снази утисака које оно производи, онда је ова пластика велико дјело умјетничко, и њен творац је велики умјетник.

У зиду около стоје барељефи Г. Томе Росандића, који је од Г. Мештровића научио много и коме је то најмањи гријех. Импровизовани, рађени без модела, недовршени и губећи се у пропорцијама Марка и куџоле, ови Турци Г. Росандићеви значе представнике оне расе која нас чини несрећним још и данас и чији су ружни трагови остали код нас још и данас. Вриједност ових рељефа је несразмјерно заостала према огромној пластици Марка на Шарцу, и у погледу скулпторске технике и у погледу умјетничког изражаја, чак ни њихова илустративна вриједност не одговара ни нашим захтје вима, ни Г. Росандићевим способностима. „Више задовољства нам чини портал Г. Росандића између дворане Г. Мештровићевог Марка и дворане Маркових сликара на овој изложби, Г. Г. Рачкога, Бабића Млађег и Кризмана. По три каријатаде, отаџ, мајка, син или кћер, са