Srpski književni glasnik

12 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

двије стране, сједећи, погнуте, опријевши се на суве коштуњаве руке, са тијелима изнуреним од патња, погружене и изгубљене свака у свом јаду, држе тежину двају плоча преко којих је трећа, тако да све чини нека врата кроз која се улази у коб и у бол. Држе тежину плоча у којима су урезане главе оних који су били кобни по нас и који су задавали бол, турске главе, страшне, нагрђене за освету, са демонским изгледима од којих нас хвата страх и жалост. Типови су погођени добро, само су каријатиде преслабе да би поднијеле терет који на њему стоји и промашене су архитектонски.

Дворана Маркових сликара је декоративна и илустративна по својој сврси и тим самим је сувише заостала по својој вриједности иза дворане Г. Марка Мештровићевог. Она је такођер сва импровизована, са стварима грађеним без модела, без дугих, и тешких, и многих, претходних студија ; са недовршевим стварима које много више говоре за таленте својих твораца него за своју вриједност, нарочито за независну естетичку вриједност.

Г. Мирко Рачки, познат са својих илустрација за Божанствену Комедију, један од најотмјенијих умјетника код нас и један од најбољих колориста у југословенском сликарству, човјек дивне умјетничке интелигенције и фантазије, изложио је пет великих дскоративних паноа, под насловима: „Марко каже на коме је царство“, „Марко укида свадбарину“, „Турци у Марка на слави“, „Марко и Мина од Костура“, „Марко и Муса Кесеџија“. Ухваћен је на свакој слици важан драматски моменат: у првој, кад Марко казује да је царство на Урошу, одбијајући тројицу Мрњавчевића; у другој, када тјера Арапе у ша. тор и они бјеже испред њега на Шарцу као суманути; у трећој, кад Марко хоће да на свом крсном имену туче Турке који су му дошли на славу, хтијући светити свога слугу, и кад га мајка одвраћа од те намере“ вадећи дојку и заклињући га млијеком; у четвртој, кад Марко заигравши „ситно калуђерски“ замахне да посијече Мину, што му је хтео да п'еотме Јелицу; у петој, кад обадва јунака

с рани

ата |