Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

2цт Кипде дег Ва!Капћа!ђ!п5е!. Шуешште ипа ВеЊоотарћеп. Негапизоесеђеп уоп Ог. Сап Рафзсћ. Нен. 1. Мећтеа бео Карегапоогс. Кпјеупа 5! Ка. Мар1зао РО". Уаатит Соголле. За 3 з|Ке. Сбјепа 1 Кгипа. Загајехо, 1911. Тдапје па ша 2а Ргошсауапје ВаЈкапа. Зјатрапја Гаје Ј. Замса. Стр. 37 у 89:

Г. Др. Владимир Ћоровић, што читаоци овог листа већ знају, вредан је и марљив радник на проучавању историје наше књижевности, радећи је скоро у свима њеним периодима, од најстаријег до новог и најновијег. Својим и обимним и обилним и разноврсним радовима, Г. Др. Ћоровић је себе довољно обележио и учврстио је свој глас књижевног историчара. Његова најновија књижица, поводом које се пишу ови редови, далеко је од тога да га потпуно преставља; она није део ни његовог најбољег ни његовог најважнијег рада, и њоме се није покушавало решавати никакво теже или шире питање из историје наше књижевности По речима њенога писца, њоме се покушало да се „у кратком прегледу да једна изразита књижевна слика“ Мехмед бега Капетановића, чији се „књижевни рад састојао у главном у раду другог реда: у прикупљању народних умотворина, у превођењу с источних језика и у издавању туђих ствари. Оно што је дао осим тога, стоји испод тога; то су једино слаби књижевни покушаји и политичке брошуре. Према томе његов књижевни значај и није у књажевности“.