Srpski književni glasnik

>. еј а ДА

ПОТРОШЕНЕ РЕЧИ. 907

— Али ја ћу наћи начина... И писаћу вам, не љубавна писма, већ ово што говоримо... оно што осетим кад сам далеко од вас, оно што најзад морам да кажем некоме. Не одбите ми то. Ја сам страшно сам овде, у Ужицу.

Даница не одговори ништа него се диже. Они по: ђоше за Цајом и Живком. Близу једне велике стене, млада девојка се саже, откину један позни жут цвет и предаде га Младену.

Један слепи миш пролете. Први сумрак је падао.

(Наставиће се.)

М. М. Ускоковић.