Srpski književni glasnik

ЈОДА Де

Створови божји: о вјетрови с мора, створови божји: кише родилице,

у вашем валу, кад олуја мину, окупах тијело и освијежих лице

Олуја мину. Цвијет у капљам засја,

а кличућ дјеца коло водила су

около цвијета — љубав и ријеч божја тек упознадох њиховом у гласу.

На њихов дозив долетише птице у кљуну носећ' плодове им с грана, а послије игре то је слатко воће уморној дјеци била слатка храна.

А к мени неће нити гладна звијерка, од убојитог тако страх је зрна,

а дјеци голој из дланова пије плашљиво лане и плашљива срна.

Божо ЛОовРИЋ.

сл

со