Srpski književni glasnik

ћи _– +

(О НАШЕМ МОДЕРНОМ ПОЗОРИШТУ. 931 шала савршено приказати. Нијесам баш наумице именовао једино ове писце; нашло би се и других, који би достојно пристали у репертоар нашег модерног позо ришта. Ал на ове сам у својој доколици често мислио и проучавао позоришне квалитете њихових дјела, па знам што значе и вриједе.

А да се све то створи ваља да се позову у помоћ и онакве умјетничке енергије, какове и вани у свијету помажу позоришне умјетности. Оне морају да буду на урес и усавршење драмског дјела и на што интензивније подржање илузије. За поједине гране морају бити увијек при руци својом упутом и вјештином дотични стручњаци. Рајнхардт у Њемачкој, Станиславски и НемировичДанченко у Русији могу и у овом смислу бити наши узори. А таленат не ће остати код узора — поћ ћеи даље. Нама могу послужити наши сликари и вајари, наши компонисти и ини вјештаци. Успјех такога позо:· ришта, био би успјех наше расе, нашег духа, који има тако оштро означене своје карактеристике. Кад ја о том успјеху говорим, то помишљам чету наших глумаца, гдје представља и гостује у каквом светском театру, а сутра, не само да новине похвално пишу, не само да публика хрли на представе, него да у опће наше позориште дјелује као културна сензација. Да донесе собом нешто ново, да задобије своје мјесто у хисторији позоришне умјетности, као што се је оно догодило иза гостовања московског театра у Дрездену, Бечу и Берлину! Колико су, Господо, научили њемачки режисери од својих руских колега! Руси донијеше собом неку врсту позоришноумјетничког јеванђеља — на које је све почело присизати. Ал у чему је лежао чар њихове умјестиг Таиу Њемачкој биле су познате и уважаване до савршености њихове особине. Али чар је био унутарње нарави, Господо. Прије свега свој стил. Затим осјећај глумачке солидарности. То је оно што сам прије споменуо, а значи заправо поштовање прама пјесникову дјелу. Позориште је ради пјесника, а не обратно. То мора бити први

Бог