Srpski književni glasnik

(РЈ АЦА МЦРАУ, аи.

БОРБА ЗА ЖИВОТ И УЗАЈАМНОСТ КОД ЖИВОТИЊА. 941

Друшшвени живош је код животиња тако много развијен, да се он може сматрати за правило, а саможивост за изузетак. Па и ове сада усамљене животиње вероватно су негда биле дружевне. — Поред великих колонија даброва виђа се по кашто и која усамљена особа, названа „лењивац“, јер се мисли да је овај из друштва искључен због лењости. Исто тако издвојених особа има и поред буљука слонова, нилских коња, дивљих бивола и тако даље, које се зову „вагабунде“. „Вагабунде“ су обично пакосне и опасне, а особе које живе у друштвеној хармонији доброћудне су (Висћпег, |. с. 375). Само грабљивци не маре за друштвом. Не маре чак ни да им је њихов сопствени пород у близини, већ га разгоне, само да би имали више места за свој грабеж. То се види код грабљивих тица и зверова.

Животињска друшшва врло су разноврсна како по саставу и трајању тако и по циљу и савршенству. Циљеви животињских удружења могу бити: заједничка одбрана; служба сигурности на путовању и на паши; грађење општинских станова; скупљање резервне хране; подизање подмлатка и тако даље. Нека удружења имају само по један од ових, а у некима се и по два-три циља постижу. Удружења има на свима ступњима животињскога света, али тек код виших класа она су свесна, а не само случајна, тако рећи физичка или инстинктивна. У главноме би се животињска удружења могла груписати онако као што је то учинио Жиро, дакле овако:

1, Повремени скупови када се поједине особе скупе само да створе већу масу, а у ствари оне остају прилично индиферентне једна другој, и ласно се раздвајају чим је привремена потреба скупова подмирена. Ту се могу уврстити путујућа друштва риба (кечига, младица, харинга, сардина), тица (ласта, голубова), глодара (мишева, пацова, лешинга) и такође и они скупови многих

Тр. д1го4: Гез зосјећез ећег 1е5 апштаих. Рата, 1891.