Srpski književni glasnik

ЈЕДАН МЕМОАР О ОСЛОБОЂЕЊУ СЛОВЕНА. 437

повући за собом. Тако, она ће у првом случају имати много непријатеља с којима ће се борити, и много при: јатеља који ће је бранити, а у другом случају она ће имати само непријатеља, или још слабих и неутралних пријатеља.

„Једном речју, ја гледам на чување Словена, тако битних за Русију, као на чување каменога мајдана, који пружа богату грађу не само да се одржи већ и да се поправи политичка зграда. Изгледа да је потребно не допустити да се охлади одушевљење Срба, распаљено опасношћу која им прети, и од њихова депутата, који је сад човек од поверења и који је могао управљати и умеравати њихово прерано одушевљење; али, обећавајући поуздано да их Русија никад неће оставити, да ће бранити њихове интересе као интересе своје најдраже браће, треба тражити од њих да ће се управљати према упуствима. која ће се, вероватно, дати по њиховим делима, те да не дођу у сукоб с оним што је пробитачно.

„Ја се примам драговољно ове мисије, ако ме Његово Величанство Цар почаствује својим поверењем“.

Петроград. 27 августа 1807 године.

Из даљих докумената у Архиву Министарства Спољњих Послова у Петрограду не види се шта је било с овим мемоаром и да ли је ма што урађено по њему. Извесно је само толико, да су се и двор и петроградски кабинет трудили да одрже веру у Срба разним обећањима кроз целу 1808 годину, дајући им наду да ће их ослободити од Турака, о чему ћемо опширније говорити у другој књизи „Карађорђа“, кад буде дошла на ред 1807 и 1808 година. Миленко ВУКИЋЕВИЋ.

1 При завршетку мемоара нема потписа, али је на последњем листу, (десетом), при дну писаљком написано другом руком „записка Броњевскога“. Сам документ налази се у Архиву Министарства Спољних Послова у Петрограду. а у картину под 1—9. 1807—1813. ~ 9. Одатле га је преписао В. Богишић и штампао 15972 године у својој Ре те сочиненија Н. А. Попова „Россћн и Серба“. Страна 211—215.