Srpski književni glasnik

О НЕМЦИМА. (УВОД У ИСТОРИЈУ НЕМАЧКЕ КЊИЖЕВНОСТИ).

(Крај).

Као једну од својих најбитнијих особина истичу Немци верност, и немачка верност (Фе дешзсће Ттеџе) је, бар код самих Немаца, већ прешла и у пословицу. Занимљиво је међутим да језик о томе не пружа никаквих доказа. У великој невољи, Вајзе је до душе за ту особину пронашао један негативан доказ, али је он врло сумњив. Вајзе наиме као Гетеово мишљење наводи (страна 49) речи једне јунакиње у Гетеовом роману „Виљем Мајстер“ (Ууићепп Меззтег5 Гећгјаћте, књ. У, глава 16) које гласе: „Ја, хвала Богу, не налазим ниједне немачке речи да изразим реч перфидан у њеном целом обиму. Наше је бедно пешо5 (вероломан, подао) према њој невинашце. Перфидан је подао с уживањем, обешћу и злурадошћу“. Међутим ове речи Гетеове јунакиње не морају бити Гетеово мишљење. Она је толико љута на француски језик и његове речи само с тога што се њен „пријатељ“, који јој је раније писао на немачком, почео у преписци служити француским тек онда кад је зажелео да је се отресе; она при том изречно примећује да је он то учинио зато што му је на страном језику било лакше писати ствари због којих би, да су на матерњем језику, морао црвенети. Не с тога дакле што је француски згоднији за обмањивање од немачког, већ с тога што обмана на страном језику изгледа мање страшна но на матерњем, служи се неверник француским језиком. Што напуштена дра-