Srpski književni glasnik

ЈУЛИЈЕ АНДРАШИ О БАЛКАНСКИМ СТВАРИМА. (Крај).

„„Руку под руку с њима били су заједно и народносни Срби под вођством Др. Светозара Милетића, чији је циљ био велико Српско Царство, из праве Србије, Црне Горе, Херцеговине, Арбаније, Бугарске, Хрватске, Славоније, Далмације и Војне Границе. Из Новог Сада, седишта народносно-српске пропаганде, Милетић је са највећом пажњом пратио све догађаје у Војној Граници. („Југословенски Покрет“, Нови Сад, 10 јуна 1870. Не: штампан мемоар). Међу Србима протурао се тада неки бакарни новац, на његовој једној страни била је слика Милетићева, на другој двоглави бели орао са именима горњих земаља као делова великог Српског Царства. (Барон Раух Андрашију, Загреб, 13 априла 1870). Држало се да ће немири у Војној Граници изазвати светски пожар на Истоку, да би се тако с успехом умишљени планови и у дело привели. Као политичка комбинација рачунало се и на учешће Русије и српске владе, о којој се са свим позитивно тврдило, да само чека на устанак у Војној Граници, па да и делом одмах скочи у помоћ. (Генералмајор Криж Куну). Па чак се ито тврдило, да лукави српски државници све чине, да Калају, аустро-угарском генералном консулу у Београду, замажу очи честим уверавањима пријатељства према Аустро-Угарској, те да не прозре њихне махинације. Са Југо-Словенима, у одушевљеним њиховим сновима о будућности, били су у најтешњој вези чешки уредници Скрејсовски и Грегр, који су живели у Прагу, чији су листови били отворени