Srpski književni glasnik

рај

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

(0 ПЈЕСМАМА ДРАГУТИНА ДОМЈАНИЋА.

Домјанићеву, скоро сву, литерарну имаовину сачињава цигла једна невелика књига од осамдесет и девет малих њежних пјесама. (Издање Друштва Хрватских Књижевника у Загребу, 1909). Оригиналну и добру страну Домјанићеве лирике не ваља тражити у еротичним, ни у патриотским, ни у рефлексивним пјесмама.

Његова еротика губи се у нејасној немоћи, пуној контрадикција, непрактичнога поноса и сувишних опетовања. „Била је посве обична прича: није вам љубав он глумио вјешто“. (стр. 135). Чему трошити пуно обичних ријечи о једној „обичној причи“ 2

Домјанић је песимист. Своју скепсу и незадовољство постојећим уређењем свијета и људском судбином изразио је у многим вариацијама, а најпотпуније у Он крај гроба, написаној „кад су С. С. Крањчевића покопали“. У Домтанића има оправданога незадовољства и разумљиве мржње на грубу прозу живота, али има и наопаких схватања и доста старих понављаних пренемагања, која доказују да није увијек срећан у избору материјала, ни вјешт у обради. Његова песимистична „филозофија“ премало је индивидуална, а да би се, поготово сада послије Крањчевића, доимала.

Пјесници песимисти нијесу, како сами мисле, најнесрећнији створови. Пјесник, незадовољан садашњицом, може да фантазијом и ерудицијом нађе нови стан, по-