Srpski književni glasnik

4192 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Ову другу националистичко-империјалистичку тео: рију, која има много више следбеника од прве, заступа и социјални-демократ Г. Георгијев. У својој брошури он покушава да податцима, прикупљеним на терену, утврди како је стање у Маћедонији, после прогласа „хуриета“ (слободе) 1908 године, исто тако тешко као што је било у Хамидово доба. Убиства, пожари, пљачке и отмице, то су главне појаве у ери „новог режима“. Само за годину дана, од јула 1908 до јула 1909 године, у Маћедонији је било: 141 убиство, 68 рањених, 40 покушаја убиства, 50 претучених. Рад Г. Георгијева је више нацио-· налистичка публикација но научан рад. У њему се говори искључиво о патњама бугарског насељења. Приликом прошлогодишњег прикупљања оружја власти су, вели писац, чиниле над бугарским становништвом невиђене тероре. Подвргавано је тучи и разним мучењима 1853 особе, лишено слободе 1436, а пребегло је у Бугарску преко 2000 душа. Међутим, о поступцима турских власти према другим народностима, такође приликом прикупљања оружја, нема ни помена, и ако се зна да су читава српска села, услед тога, морала напуштати своја огњишта.

Писац даље описује тешкоће које се стварају цр: квено-школским радницима, мучан положај бугарских војника у турским касарнама и опасност од мухаџирске политике којом се циља да се раселе читави бугарски предели.

Пошто је изнео тешко стање својих сународника у Турској, Г. Георгијев излаже методе помоћу којих би се могао решити маћедонски проблем. Констатује да не треба тражити потпоре ни код једне Велике Силе, а нарочито треба бити неповерљив према Русији и АустроУгарској. Има основа донекле и правдати ове мисли Г. Георгијева, као балканског писца, односно неповерења према Великим Силама, и ако не према свима подједнако. Но Г. Георгијев је непомирљив противник бал. канске конфедерације и у опште споразумевања међу балканским државама.