Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 473

„Конфедерација је, вели, обмана, с којом може да се заварава омладина. Данас се све заснива на интересима. Балканске државице стоје на разним ступњима културног, економског и политичког развитка. Према томе, услови за конфедерацију не постоје“.

С тога он предлаже, као једини начин за решење маћедонског питања, стварање силне бугарске војске, помоћу које се има обавити национално уједињење. „Тиме ћемо, вели писац, извршити спасоносно дело за демократију, истински национализам и социјални напредак“.

Кад се има на уму сва сложеност маћедонско-старосрбијанског проблема и обилна литература која о њему постоји, појмљиво је да се књигама овако узаних националистичких схватања не излази на сусрет његовом решењу.

Карактеристично је да се, у последње време, у бугарским консервативним и владајућим круговима осећа, под утицајем завојевачких тежња извесних европских држава према Балканском Полуострву, потреба за успостављањем тешњих веза међу балканским државицама; док у круговима социјалиста и демократа преовлађује, на против, струја искључивог и убитачног шовинизма.

М. Ђ. МилојЕВИћЋ.

Еспуа1п5 с!гапсет5. Рошесћете, раг Е. Наштат, ртогеззецг а1а Зогђоппе. Рап5. Вјопа е; С:е, едне иг5. 1911.

Г. Емил Оман је један од ретких Француза који знају словенске језике и који се баве словенским књи: жевностима и француску публику упознају са словенским духовним и књижевним животом. У томе смислу он је публиковао неколико одличних дела: „Га Кизче ап ХУШ зтесје“ (1904), „уап Топгосвплеј, Та ме е: 1! оецуге (1906), лепу монографију о великом руском писцу коју је наградила Француска Академија, и „Га сиПште РКапсале еп Киззе 1700—1900“ (1910), опширно дело од ширега интереса, о коме ће бити нарочито речи у „Српском Књижевном

и ==

| |